Kako do bušenja bunara?
Bušenje bunara zahteva
stručnost, iskustvo i preciznost.
QMP oprema

Dve metode koje se obično koriste za bušenje bunara su rotaciono i udarno bušenje.

Preuzmite tehnički [PDF]
ŠTA SU TO BUNARI?
Bunar predstavlja hidrogeološki objekat izveden u tlu čija namena je eksploatacija ili osmatranje podzemnih voda. Voda iz bunara se može crpiti različitim konstrukcijama pumpi na ručni ili električni pogon. Bunari se međusobno razlikuju po dubini, karakteru nivoa vode (arteski sa nivoom vode pod pritiskom i obični sa nivoom vode ispod površine terena) i kvalitetu vode (bunari termalne, mineralne ili pitke vode). Dve metode koje se obično koriste za bušenje bunara su rotaciona i udarna metoda bušenja. Postoje i druge metode i kombinacije metoda, ali ove su najčešće.
Za praćenje režima podzemnih voda, ili u svrhe naučnog istraživanja, bunari se mogu izbušiti na način koji omogućava stručnjacima da u potpunosti sagledaju karakteristike stena u kojima je formirana podzemna voda, kao i uzimanje uzoraka podzemnih voda.



ROTACIONO BUŠENJE
Kod rotacionog bušenja, dleto je pričvršćeno na bušaće cevi. Dleta su napravljena od čvrstih metala kao što je volfram, a kako se dleto rotira melje stenu. Slomljeni komadi stena se ispiraju nagore i iz bušotine se iznose pomoću isplake za bušenje kroz bušaće cevi. Isplaka za bušenje služi i za hlađenje i podmazivanje dleta, a stabilizacijom zida bušotine može se sprečiti moguće urušavanje nestabilnog peska ili ispucalog kamena pre ugradnje bunarske konstrukcije, ili pak, geotermalne sonde.
Bušač pažljivo prati dubinu priliva vode i vodi belešku o formacijama u kojima se pojavljuju. U oblastima tvrdih stena, bušači više koriste udarnu tehniku bušenja. Komprimovani vazduh takođe izbacuje zdrobljene delove stene iz bušotine na površinu zajedno sa vodom koja dotiče u bušotinu tokom bušenja.

Udarno bušenje

Udarno bušenje u suštini uključuje čekić za bušenje na dnu bušaćih cevi. Oslanja se na tri elementa za bušenje bušotina: opterećenje čekića (težina), rotaciju i komprimovani vazduh. Ovi aktivni elementi kombinuju se da bi bili efikasni u drobljenju stena. Udarnu snagu obezbeđuje komprimovani vazduh koji pokreće klip unutar čekića.

Čekić za udarno bušenje ima pneumatski pogon, sa komprimovanim vazduhom koji ga pokreće napred do udara i loma stene. Komprimovani vazduh takođe putuje kroz bušaće cevi u bušotinu, a nabušeni materijal se iznosi vazduhom iz bušotine između zida bušotine i bušaćeg pribora.


DETALJI:

Bez obzira koji se metod bušenja koristi, gornji deo bunara je obično obložen čeličnim ili plastičnim kolonama bunara.
Prečnik izbušene bušotine je obično za inč ili dva širi od prečnika kolone. Prostor između zida bušotine i kolone mora biti popunjen kako bi se sprečila mogućnost da zagađena površinska voda migrira prema dole duž spoljašnje strane kolone gde bi mogla da kontaminira vodonosni sloj.